OSTALO

Oktobar 2015

Mala ljubavna priča

Pismo nepoznatom  

NE BRINI, SVE ĆE BITI U REDU

Kad god smo se sretali na groblju prilikom posete našim upokojenim supružnicima, klimnuo bi saučesnički umesto pozdrava, pogledavši me odsutno i nastavio laganim korakom dalje. A, ja sam tada imala neodoljivu potrebu da ti priđem i nežno pomilujem tako nežno kao da te dodirujem krilom leptira, da te zagrlim snažno i da ti šapnem: „Ne brini, sve će biti u redu.“

Naravno, nisam to uradila i nikad neću.

Posle svakog susreta vrativši se kući, uhvatila bih sebe kako nesvesno razmišljam o svakom detalju našeg poslednjeg susreta, pokušavajući protumačiti tvoje ponašanje, tvoj pogled tražeći u njemu neki nagoveštaj, nešto što bi mi dalo neki znak, nešto što bih ja želela da uradiš da osetim da i ti mene primećuješ, ali ništa...

Dobro, kažem sebi: da li si ti normalna? Da li ti pristaje u ovim godinama? Ne pravi budalu od sebe!

Pa, dobro, šta ima u tome loše da malo odlutam u prošlost, da se setim nekih lepih, romantičnih trenutaka kada je neko drugi kome sada dajem tvoj lik, šetao sa mnom Košutnjakom držeći me za ruku.

Zvuk telefona me je vratio u stvarnost. Na tren pogled mi se zadržao na mojoj ostareloj ruci u kojoj sam držala kuhinjsku krpu...

Podigla sam pogled i uhvatila svoj odraz na staklu kuhinjskog ormarića. Nasmejala sam se bez gorčine i bez tuge.

Pa ipak, bilo bi dovoljno, sasvim dovoljno, da me pri nekom sledećem susretu iznenada snažno zagrlivši kažeš: „ Ne brini, sve će biti u redu.“

 Eh...!                                                                                                       I.Š Veljković

   ================================================================

 

Piše nam jedna redovna čitateljka - posetilac Websajta

KAKO SAM POBEDILA NOVU TEHNOLOGIJU 

Hteli mi to ili ne, nema nam spasa! Sa svake strane i na svim medijima „bombarduju“ nas novi izrazi, nepoznate reči, nejasni obrasci, brojevi... Do juče pismeni, obrazovani ljudi, nemaju pojma šta im automati diktiraju putem telefona, gde ih upućuju i kojim jezikom govore na šalterima pošta, banaka, gde se to nalazi i na kojem je ulazu gospodin Sajt...

Neko se oslanja na decu i unuke, a neko... pa mora sam bilo da su ga iznervirali, bilo da nema kome da se obrati za pomoć.

Uglavnom, ako se oslanjate na decu, dobićete ovakav odgovor: Da li mora baš sada? Može li za deset minuta? Da li je to hitno? Sutra ću, samo me podseti!

Da li vam se nekada plakalo od nemoći i male povređenosti da vaša deca baš i ne mare za vas i za vaše potrebe? Meni jeste!

I onda proradi inat. Pa nije valjda ta kutija pametnija od mene?

Evo moje priče:

Ima tome više od 25 godina kada su se naše firme i javne ustanove uveliko počele kompjuterozovati. To je za mene bilo baš u pravi čas. Umorila sam se od pisanja na pisaćoj mašini, umorila sam se od indiga, od korektora, od...

Blagi Bože, kakvo je to olakšanje bilo kada sam mogla po volji osvetliti ekran, povečati slova, izabrati pismo, vrstu slova i najvažnije – nisam morala da upotrebljavam korektor. Pa, onda, otštampati primeraka koliko ti volja.

Kako sam to savladala? Lako! Sin mi je pokazao tačno ono što mi je trebalo za posao koji radim i to mi je bilo dovojno.

I tako, trajalo je to godinama. Posla puno-vremena malo. Ustaljen program, svaki dan isto, ali mnogo lakše...

I tako, jednog dana dođe u jedan mladič u moju kancelariju da obavi neki posao. Sačeka on da mu otštampam papire i onako mladalački dobaci:

-          Gospođo, vaš kompjuter je dinosaurus.

Ma nemoj ti meni klinac, pomislih, progutam knedlu i, kada je izašao, bacim pogled na moju staru kutiju koja još radi u crno-beloj tehnici, i pod hitno se prijavim na najbliži kurs za kompjutere.

I, sada, vi mislite priči je kraj. Malo sutra!

Odem ja na kurs, svi mladi, uglavnom već imaju predznanje, a ja baš ništa. Predavać priča o megabajtima, pikselima i ko zna šta još. Ja klimam glavom, šta ću...

Posle nekoliko časova pozovem predavaća da me poseti u kancelariji i meni kao starijoj, a bila sam starija od njegove mame, pomogne oko savladivanja gradiva na mom kompjuteru. Šta smo uspeli? Pa, zbunili smo staru šklopociju.

Jadni profa još nije ni studirao kada je ovaj kompjuter poizveden,a ono što je znao nije se uklapalo, pa smo zajdničkim snagama skroz zbunili dinosaurusa koji je, na kraju, uginuo.

Sada treba kupiti novi kompjuter, a sa njim dođoše  i nove muke. Hajde ponovo na kurs.

Prijavim se na neki kurs u nekoj nevladinoj organizaciji za edukaciju žena. Neki dobri ljudi iz inostranstva dali pare za kompjutere i instruktore.

Nagovorim moju mlađu koleginicu da posle posla odemo na kurs.

Vidim ja kako ona beleži sve u svesku, a meni se spava jer sam ceo dan radila, pa pomislim kako ću ja to sve od nje prepisati i tako to kod kuće naučiti.

Prođe sutra i prekosutra, ali ja ne mogu da održim koncentraciju. I , tako, ja na kraju uzmem njenu svesku da prepišem. To ću ja preko vikenda natenane, tešim se ja...

I ništa, zbrka u glavi, sve mi se pomešalo.

Kupim razne priručnike koji još uvek skupljaju prašinu po policama. Ne ide to tako lako, ali nemam kud, moram da se osposobim.

Kaže meni moja knjigovođa da se ona uvek prekrsti kad upali kompjuter, pa i ja probala, ali meni ni Bog ne pomaže.

Vidim ja, ovako pametna kako me majka rodila, najbolje da ja krenem da kuckam, odem na neke kratke kurseve za starije gde će te naučiti ono što je potrebno bez udubljivanja u „višu“ tehnologiju.

Šta sam na kraju uspela?

Oslobodila sam se straha da ću nešto pokvariti, shvatila da treba samo neke stvari da savladam i tako:

- pregledam stanje na računu;

- čitam dnevnu štampu;

- znam kada mi rade lekari;

- mogu da vidim preko skajpa moje najmilije;

- mogu da igram društvene igre,upoznajem nove prijatelje, pratim preko Fejsbuka šta mi deca i prijatelji rade i sa kim mi se muž dopisuje...

Bar mi nije dosadno.

/U nastavku: Muke po Fejsbuku /

  ===========================================

Dobili smo i nekoliko Aforizama od anonimnog posetilaca:

"Ako želite da vam deca postanu dobri ljudi, potrošite na njih duplo viševremena i duplo manje novca."

"Nekada su deca bila srecna hvatajući leptire, a danas slobodan WI-FI."

"Idealna veza: Pričate kao najbolji prijatelji, glupirate se kao deca, svađatese kao da ste u braku, branite jedno o drugome kao brat i sestra. "

"Ne traži pomoć od onog ko ima veliko bogatstvo već od onog ko ima veliko srce"

"Kažu da mudrost dolazi sa godinama. Sve sam više siguran da godine dolazesame. "

"Pismeni i nepismeni nisu jednaki. Pismeni danas obično rade kod nepismenih. "

"Ako nekog voliš zbog lepote to je požuda, ako nekog voliš zbog bogatstvata to je čisti interes, ali ako nekog voliš, a ne znaš zašto - e, to jeAlchajmer!"

 

Emisija RTV ''DODATI ZIVOT GODINAMA''

je sve popularnija emisija medju ziteljima treceg doba - pogledajte zasto na sledecoj http adresi:

              http://media.rtv.rs/sr_ci/dodati-zivot-godinama/13080

    =====================================================