ZANIMLJIVOSTI 

juli 2018

Moc prve zlatne medalje osvojene na Decjem maratonu Dorcolijade

                                  Foto: Đ. Čolaković

Zvezda je rodjena na Dorcolu. Nadamo se da ce ih biti jos. Bajkovitu pricu pripremio je nas clan - publicista Ratko Gajger nakon inervjua sa malim Davidom i njegovim tatom Djordjem. To je prica o znacaju prve zlatne medalje i upornosti koja se uvek isplati...

 

DAVID – MALI VITEZ PLEMENITOG SRCA

 

                                                                   Foto: Dj. Čolaković

David Čolaković krajem septembra 2018. puni devet godina, ide u OŠ „Ujedinjene nacije“, odličan je đak sa svim peticama, sjajan je matematičar i voli da crta. Kao hiperaktivno dete puno energije, njegov prvi dodir sa sportom bilo je pikanje fudbala u bakinom dvorištu, u čemu je pokazao veliku umešnost, kao i trkanje sa vršnjacima u kojima je uglavnom bio najbrži. Nije imao ni punih šest godina kada je počeo ozbiljnije da se bavi sportom. S obzirom na okolnosti, prve sportske korake napravio je u „Akademiji fudbala Ivica Ilijev“. Roditelji, majka Sanja i otac Đorđe, doveli su ga tu na prvi trening jer im je teren bio blizu a  tokom leta su treninzi bili besplatni. Gledao je svoje vršnjake kako igraju fudbal ali nije želeo da im se priključi na terenu. Malo uz pomoć trenera, malo svojom voljom, već od drugog treninga David je krenuo sa sportom. Zanimljivo, više je voleo da radi vežbe nego da igra utakmice odmah pokazavši svoj atletski potencijal. Tokom tih nepunih godinu dana imao je i svojih svetlih trenutaka. Pamti akciju kada je na sredini terena petom uposlio svog saigrača da istrči u kontru, kao i akciju kada je sam istrčao u kontru i dao gol. Međutim, tokom zimskog perioda često se razboljevao prekidavši kontinuitet treninga, a onda se desilo još nešto što ga je nateralo da prekine sa fudbalom. Naime, tokom zdravstvenih pregleda za školu Davidu je ustanov- ljen problem sa vidom u vidu astigmatizma i dioptrije. To leto 2016. cela porodica je bila deprimirana jer je David, pored toga što je morao da nosi naočare, morao deo dana da nosi prekriveno jedno oko. Bio je to tezak period.                                                                                                                Te jeseni, nakon polaska u školu, otvorena je sala u naselju gde je sportsko društvo i džudo klub „Sveta Srbija“ napravio svoju ispostavu. To je bila prilika da se David upiše na ovaj borilački sport koji je i njegov otac nekada trenirao. Nije mu bio problem da trenira bez naočara jer vid na daljinu tu nije imao uticaja. Iako još mali i sklon razboljevanju, David je zahvaljujući svojim atletskim sposobnostima brzo napredovao i već početkom naredne godine prvi u svojoj generaciji položio je za žuti pojas i to na veoma dominantan način ali je odlučeno da još ne ide na takmičenja. Pored fizičkih sposobnosti, David je pokazao da ima i jaku volju i upornost, što je demonstrirao na školskom krosu kada se na startu okliznuo zbog mokre staze pa, iako se povredivši, on je nastavio trku koju je završio negde u sredini kolone takmičara.     

Prelaz na džudo bio je bitan trenutak u Davidovoj sportskoj karijeri ali prava prekretnica desila se nedavno jednog toplog leta. Na manifestaciji „Dorćolijada sporta, zdravlja i kulrture“ na Starom gradu tradicionalno se održava trka „Dečji maraton“.  U ovoj disciplini trči više desetina dece do sedam godina starosti pod motom važno je učestvovati i svi ucesnici u trci dobijaju zlatne medalje. Davidu, koji je trčao zajedno sa mlađim bratom Simeonom, međutim, pravi cilj je bio da pobedi, što je i ostvario. Dobio je svoju prvu medalju u životu - zlatnu medalju Dorcolijade, koja je za njega značila mnogo više od trofeja. To je bio pravi sportski podsticaj za nove uspehe koji su usledili. 

 

                                                    Foto: Đ. Čolaković

             Vec neku nedelju kasnije David je sudelovao na novoj zanimljivoj manifestaciji „Sportski dan“ u organiza- ciji Skupštine gradaBeograda. Iako bez takmičenja za medalje, on se oprobao u raznim sportskim disciplinama pokazavši svoj veliki sportski talenat i potencijal: preskakao je kozlić koji je tada prvi put video, pravio je salto u skoku sa odskočne daske, oprobao se i u streljaštvu, tekvondu, boksu, preskakanju prepreka...    Nova takmičarska džudo sezona je počela i već na proleće je u svojoj prvoj borbi na prvenstvu Beograda pokazao da nema tremu i da ima potencijal za daljim napretkom. Slično je bilo i na prvenstvu osnovnih škola gde je ostvario i svoju prvu pobedu i to nad vršnjakom, članom „Crvene zvezde“. Dok je trenirao džudo, David je postao član školske sportske ekipe, sastavljene od najboljih sportista, pripremajući se za takmičenje u poligonima. Tako je osvojio svoju narednu medalju, i to zlatnu, ubedljivom timskom pobedom na opštinskom takmičenju Čukarice. Posle dobrih provera sa jakim protivnicima na međunarodnim džudo turnirima, David je konačno, početkom juna ove godine, došao i do svog prvog zlata u džudou, dominirajući na memorijalnom turniru „Vuk Bojović“ na Kalemegdanu, u okviru manifestacije „Sportska bajka“, u kategoriji starijih poletaraca do 38 kg. To je bila kruna njegove ovogodišnje takmičarske karijere i nagrada za sav trud i treninge.

Već mnogo krupniji i fizički jači nego proletos, sa oko četiri kilograma više koje je dobio tokom treniranja, od marta do juna, on više nije ni nalik onom „mršavku“ od prošlog leta već pravom džudisti poput onih „velikih“. A naredna sezona je tek pravi sportski izazov jer se u „izlaznom godištu“ za starije poletarce više neće boriti sa starijim godištima od svog već sa vršnjacima sa kojima je već pokazao svoju dominaci- ju. Naš mali junak izborio se sa dečjim bolestima, pa i sa onim ne baš „obaveznim“. Fudbal voli ali problem je vid. Ali naočare mu nisu potrebne za trčanje i džudo. Zahvaljujući plemenitom karakteru svoju snagu i veštinu koristi za ispravne ciljeve. Na ovogodišnjoj manifestaciji „Sportska bajka“ na Kalemegdanu na šaljiv način je demonstrirao nadmoć džudoa kao borilačke veštine u bliskoj borbi sa karateom. Nakon što je jedan vršnjak demonstrirao karate na mlađem bratu Simeonu, koji je tu izvukao deblji kraj, David je takođe probao ovu vrstu „šaljive borbe“. Lako je izblokirao nekoliko karate udaraca dohvativši karatistu u zahvat tehnikom ruke preko ramena i skoro celog odigavši ga umalo bacio na zemlju, zadržavši ga u poslednjem trenutku da se ne bi povredio ali ni ponizio. Jednom prilikom branio je drugara koga su maltretirala petorica vršnjaka. Kada je jednoga od njih „sredio“, ostali su se razbežali. Vršnjacima šalje poruku da manje sede u sobi za ekranom gledajući pa i uključujući se u priloge sa neprikladnim sadržajem već da više vremena provode u prirodi i na sportskom terenu družeći se i razvijajući svoje mentalne i fizičke sposobnosti.                

                                   Foto: Đ. Čolaković                                                                                                           Stav našeg mladog uspešnog sagovornika podržava u intervjuu za Informator Gradske opštine Stari grad direktorka OŠ „Skadarlija“ Mirjana Sloboda: „Vršnjačko nasilje je, nažalost, čest problem u školama a dolazi kao posledica preteranog korišćenja video igrica nasilnog i ostalog neprimerenog sadržaja umesto da slobodno vreme što više provode u igri i druženju sa porodicom i prijateljima. Društvene mreže i telefoni loše utiču na mnoge đake. Poražavajuća je činjenica da danas više od polovine đaka ne ume da potrči, da razgovara...“

                                                                              Ratko Gajger

       =======================================

Oktobar 2015

Šta se sve pisalo u štampi pre pet, četiri, tri ili dve decenije…

OTRIĆE STARO 5000 GODINA

POLJSKI ASTRONOM DR.KAZIMIERZ KORDILEVSKI JE OTKRIO DA OKO ZEMLJE KRUŽE TRI MESECA.TO JE ODJEKNULO KAO NAJVEĆA SENZACIJA NAŠEG VREMENA.MEĐUTIM,POSTOJE IZGLEDI DA SU ZA OVE MESECE ZNALI I STARI SUMERANI PRE PET HILJADA GODINA.

Poljski astronom dr.Kazimierz Kordilevski 1968.godine izneo je u časopisu zagrebačke opservatorije tezu da Zemlja ima tri meseca.Ovu pretpostavku sada je potvrdila ekspedicija Poljskog astronomskog društva,koja je obavila specijalna iz Zapadne Afrike.“Lune Kordilevskog“,kako su nazvane,kruže po istoj putanji i u istim vremenskim ciklusima kao i Mesec.To su rastresita prašnjava tela čiji je prečnik deset puta veći od Mesečevog.Nalaze se s obe strane Meseca na udaljenostima jednakim njihovom rastojanju od Zemlje.Novootkriveni meseci sastavljeni su od manjih prašnjavih skupina udaljenih međusobno najmanje kilometar.Zato veoma slabo svetle,pa se teško mogu videti sa Zemlje.

U naučnoj raspravi,koju je objavio u zagrebačkom časopisu pre pet godina,dr.Kordilevski je izneo da je s grupom naučnika 1966.godine boravio u Africi i da je tako video ta dva meseca.Međutim,da bi svoje otkriće i naučno dokazao,trebalo je punih šest godina,za koje je vreme proučavao rezultate osmatranja sa vasionskih letilica Sovjetskog saveza i Sjedinjenih  Američkih Država,i da ga potvrdi naučna ekspedicija Poljskog astronomskog društva.

Otkriće dr.Kordilevskog u naučnim krugovima je ocenjeno kao „izvanredan praktičan značaj“.S jedne srtrane,doprineće objašnjavanju delovanja sila koje regulišu gravitaciona polja oko Zemlje i Meseca,a s druge strane,pomoći preciznijem programiranju trasa budućih kosmičkih letova.

TAJNA SUMERSKE LEGENDE - Otkriće poljskog astronoma od značaja je i za proučavanje starih legendi. Od kako su Sovjetski naučnik Aleksandar Kazancev i švajcarski istaživač Erik von Deniken zainteresovali svet ukazivanjem na mogućnost da su Zemlju u pradavna vremena posećivali kosmonauti s nekih drugih planeta i dokazi o njihovim posetama ostali sačuvani u arheologiji i starim legendama,svako novo otkriće pokušava se pronaći i u starim zapisnicima.

Prema sumerskim legendama,Mesec ima dvoje dece-boginju Inanu i boga Utuu. Sumerolozi smatraju da je ovde reč o Suncu i Veneri.Međutim,savremeni tumači drevnih legendi sada ukazuju da su boginja Inana i bog Utuu upravo novootkriveni meseci!Kao dokaz svojoj „tezi“ navode činjenicu da su Sumerani u svojim legendama opisali planete kao „divove koji koračaju oko Meseca poput divljih goveda“,a zvezde kao „patuljke koji su rasuti Meseca poput zrna žita“.To je bilo pogrešno tumačenje.Sada,kada se zna da su novootkriveni meseci rastresita tela,čije su prašnjave skupine međusobno udaljene najmanje kilometar,postaje očiglednije da je sumerski hroničar upravo opisao ova dva meseca.Njihov sastav zaista podseća na „zrna žita“...

ZAGONETKI NA PRETEK - U prilog ovoj „tezi“ idu činjenice da u grčkoj mitologiji bog Mars takođe ima dva pratioca-Fobosa i Dejmosa.Sve do 1877.godine verovalo se da je reč o mitološkim likovima.Tada je američki astronom Asaf Hal otkrio Marsove satelite i nazvao ih po grčkoj mitologiji.Vavilonske legande govore o četiri pratioca boga Jupitera.Godine 1610.italijanski astronom Galileo Glilej otkrio je da Jupiter ima četiri satelita. Sudeći po vavilonskim legandama,stanovnici Mezopotamije su znali i za postojanje Saturnovih satelita,koji su otkriveni tek 1655.godine(Gassini i Herschell).

Kada se sve ovo zna,kažu savremeni tumači starih legendi,onda postaje sve prihvatljivije da su stari narodi znali za mnoge stvari i događaje,koje je naša civilizacija tek sada počinje „otkriva“.Neobjašnjivo je jedino kako su stari narodi,koji nisu imali teleskope,mogli da vide i prebroje sva sićušnja nebeska tela.Kako su stari Sumereani,pre pet hiljada godina,upoznali „Mesečevu decu“ čije je postojanje dokazano tek sada?Postoje samo dva odgovora:ili su raspolagali instrumentima koja su im omogućavala takva otkrića,ili su od nekoga saznali ono što naša nauka tek počinje da istražuje.Ako su raspolagali takvim instrumentima,onda je neobjašnjivo zašto su nestala i zaboravljena,a ako su od nekoga saznali sve to,onda ostaje pitanje-od koga.

U svakom slučaju zagonetki ima na pretek...

   =========================================================

JEDNA SVEMIRSAKA ZAGONETKA U ZNAKU BROJA 13

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA POPRAĆENO JE MNOGIM NEIZVESNOSTIMA,OPASNOSTIMA I SLUČAJNOSTIMA KOJE JE ZAISTA TEŠKO RACIONALNO OBJASNITI.

U trenutku kada su novinske agencije prenosile vest da “Apolo-13” mirno plovi u susret Mesecu noseći na prirodni Zemljin satelit treću čovekovu ekspediciju,komadant leta Džon Svajdžert je javio kontroli u Hjustonu das u suočeni s problemom.Na udaljenosti od 328.000 kilometara od Zemlje,posle 55 časova bezbrižnog leta,prema izjavama trojice astronaut,navodno je došlo da “neke vrste eksplozije” u servisnom modulu,posle čega su otkazala dva od tri generatora za proizvodnju za proizvodnju električne energije,što za posledicu,navodno,imalo i oticanje kiseonika,koji je u vidu pare obavio letilicu.Nekoliko trenutaka kasnije,astronaut Fred Hejs je javio da kroz prozor mesečevog modula,u koji je bio prešao upravo u trenutku eksplozije,vidi srebrnasti metalni predmet kako plovi uporedo sa kosmičkim ansablom.Dok je komandant Džon Svajdžert uzbuđeno javljao kontroli da letilica otkazuje poslušnost,da se obrće,i da skazaljke na mnogim instrumentima pokazuju nulu,iz Hjustona su tražili objašnjenje za eksploziju.Dr.Hervej Najnindžer,stručnjak za vasionske letove,saopštio je novinarima da je kvar nastao “usled mikrometeorita u bateriju broad” i dodao:”Odavno smo znali da meteoriti predstavljaju opasnost za kosmičke brodove,ali o tome smo malo govorili,jer su dosadašnji letovi bili krunisani uspesima”.

Posadi je naređeno da pređe u modul za oblate Mesec(drugačije se ne bi mogli vratiti na Zemlju)i prepuste brigu ljudima,koji se u kontrolnom centru “staraju o njima”. Astronautima drugo nije ni preostalo. Srećom,sve se dobro završilo,ali uzrok eksplozije nije,niti će ikada moći da se utvrdi,jer je taj deo broad morao ostati u orbiti Zemlje,,a posada se spustila komandnom kapsulom.

Kasnije su dopunili svoj izveštaj iz svemira rečima da su “čuli buku,koja je ličila na eksploziju”,posle čega su otkazali generatori-sva tri!Kasnije su utvrdili da su dva prestala sa radom,dok je treći ponovo stupio u pogon-sam od sebe. Inženjer Indulis Solijetis,koji je u NASI bio zadužen za vođenje i kontrolu letilice,izjavio je novinarima da je snimio udes “Apola-13” i  naglasio da “njegova slika ne može da potvrdi da je na brodu došlo do eksplozije”.

Šta se onda dogodilo na “Apolu-13”? - Odgovor nikad nije dat.

          ========================================================

Tanjug | 11. 10. 2015.

PENZIONERSKE PATROLE U SLOVAČKIM RADNJAMA

U slovačke radnje od januara će krenuti penzionerske patrole koje će po nalogu premijera Roberta Fica kontrolisati da li trgovci zaista pojeftinjuju proizvode posle smanjenje poreza na dodatu vrednost kod nekih osnovnih namirnica s 20 na 10 odsto.

“Očekujem od penzionera da će obavljati standardnu građansku kontrolu” - kazao je Fico posle odluke vlade da smanji PDV na 10 odsto za hleb, buter, mleko i odabrane vrste mesa i riba. Vlada se sa zemljoradnicima i trgovcima dogovorila u sredu da se do sredine naredne godine kod tih namirnica navodi i važeća manja cena i stara pre smanjenja PDV-a, kako bi naterala trgovce da se zaista manji porez odrazi i na cene i izbegne praksa iz susedne Češke, gde izmene PDV-a utiču samo na poskupljenje, a smanjenje PDV-a trgovci u cenama sasvim ignorišu.

Penzionerske organizacije u Slovačkoj već su počele pripreme za slanje dvočlanih patrola u radnje koje će od januara zapisivati cene u posebne formulare.

“Ne plašim se da nećemo imati dovoljno dobrovoljaca. Širom Slovačke imamo hiljadu lokalnih organizacija” - kazao je slovačkim medijima predsednik jednog od penzionerskih saveza Jan Lipjanski.

Slovačka je privremeno iz istih razloga, da bi se pratilo poštenje trgovaca, imala navedene dve cene u vreme kada je pre sedam godina prelazila na evro.

  ===================================================